U KOLARČEVOJ ZADUŽBINI PREDSTAVLJENA KNJIGA „SEĆANJA“ VASE ČUBRILOVIĆA
(Izvor: Večernje novosti)
Od kad je knjiga „Sećanja“ Vase Čubrilovića otišla u štampu, stalno se ističe najvažniji događaj iz njegovog života, a to je Sarajevski atentat iz 1914. godine. Njegova knjiga, međutim, ima višestruke vrednosti. Čubrilović je sećanja pisao kao istoričar, ali i kao memoarista. Njegova knjiga često se čita kao memoarsko delo, ali njegove analize su istorijskog karaktera.
Ovo je u Kolarčevoj zadužbini rekao akademik Vasilije Krestić, koji je priredio memoare najmlađeg učesnika Sarajevskog atentata. Krestić je, na promociji jedinstvenog dokumenta u kojem jedan od učesnika Sarajevskog atentata iz 1914. godine prvi put iznosi sećanja na jedan od najvažnijih i najdramatičnijih dana u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji, naglasio da je taj događaj osvetljen iz prve ruke i dodao da se kao priređivač nije upuštao u ocenjivanje njegovih viđenja i zaključaka.
– Memoari takve ličnosti zaslužuju da budu objavljeni, jer imaju ne samo istorijsku, nego i kulturnu, etnografsku i sociološku vrednost – naglasio je Krestić. – To me je nateralo da ih priredim. Čubrilović nastupa u knjizi kao jugosloven i takav je ostao do kraja. Mislim da istoričari imaju vredno štivo, da se u mnogim slučajevima neće slagati sa autorom, ali da će morati da prihvate njegovo stanovište.
Manojlo Vukotić, direktor izdavačke kuće „Vukotić Medija“, koja je objavila knjigu je istakao:
– „Sećanja“ su svojevrsni spomenik Vasi Čubriloviću i njegovoj porodici, vozdignutoj u čista nebesa hrabrosti, viteškog postojanja, stvaralačkih i mudrih dostignuća. U ovoj vanredno uzbudljivoj knjizi iznete su mnoge nepoznate činjenice iz našeg nacionalnog izrastanja i o događajima koji su nam se činili već rasvetljeni, ali bez ove knjige nisu. Čubrilović koji je preživeo posle Sarajevskog atentata sam zahvaljujući okolnosti što je bio maloletan iznosi nešto o čemu za života nikada nije progovorio – kako su se zaverenici spremali za ovaj čin, kako je iz sata u sat izgledalo njihovo kretanje, kako je teklo suđenje a kako robija, kako je izgledala Srbija njegovog vremena, ali i kako je video rešavanje kosovskog pitanja. Čubrilović nigde ne pominje Mladu Bosnu, ne vozdiže nebeske Srbe i nebesku Srbiju, dosledno tvrdi da bi svet goreo u požaru Prvog svetskog rata i da nije bilo Sarajevskog atentata.
Akademik Slavenko Terzić je naglasio da su „Sećanja“ ogledalo jednog pripovedačkog talenta, višeslojnosti Čubrilovićeve ličnosti, ali i dara da kao istoričar sagledava ljude i događaje u širokim vremenskim i društvenim koordinatama:
– Memoari su svakako važan istorijski izvor, jer je njihov pisac svedok značajnih istorijskih događaja iz 20. veka. Dragocene su neke životne pouke koje je ostavio profesor Čubrilović. Jedna od njih je da je jedna od najvrednijih ljudskih osobina životni optimizam, vedro gledanje ispred i iza sebe. Njemu je to, kaže, pomoglo da preturi mnoga iskušenja u životu. Isticao je da su u naučnom pogledu na njega najviše uticali Vuk Karadžić, Svetozar Marković i Jovan Cvijić.
Publika je oduševljeno pozdravila emotivan govor Radane Vile Stanišljević, profesorke književnosti iz Gradiške, rodnog grada Vase Čubrilovića. Ona je govorila o karakteru krajiškog čoveka, koji je opredelio celu porodicu Čubrilović, da se pokrene iz siromašne varoši i učini tako krupna dela:
– Jedan brat je otišao u smrt, Veljko, a drugi, Vasa, ostao je da se bori sa životom. Da bi ispunili zavet svog oca koji ih je zavetovao da mu jednom, bar na grobu, mogu reći: „Srbija je došla“.
O Knjizi „Sećanja“ govorila je i Mira Radojević, dopisni član SANU. Ona je, između ostalog, rekla:
– Čubrilović zauzima važno i visoko mesto u istoriji srpske i jugoslovenske istoriografije. Moglo bi se reći da je on u tom pogledu neka vrsta legende, s obzirom na to da su iz njegovih knjiga učile mnoge generacije istoričara. Njegovo ime utkano je u istoriju srpske i jugoslovenske istoriografije.
D. Matović
Ostavi komentar