O svom životu, odrastanju i školovanju, patnji za ocem i majčinoj teškoj borbi za život govorio je akademik Matija Bećković predstavljajući svoje prvo prozno delo „Majka Zorka”.
Na promociji organizovanoj u holu Gradske kuće Niša, koji je bio ispunjen do poslednjeg mesta, Bećković je rekao da „Majka Zorka” predstavlja ispovest njegove majke koja nije ni slutila da će to biti knjiga i da će on to objaviti.
On je kazao da se literatura u međuvremenu bavila tolikim fantazijama, izmišljotinama, nepostojećim i postojećim svetom, a u vreme postistine i nerazlikovanja istine i laži, njemu se čini da su se čitaoci zaželeli istine i da su počeli da se čitaju memoari, biografije i da ljudi hoće da ipak nešto saznaju o svom vremenu i životu.
„Majka moja je ne samo ispričala svoj život nego se uvek, kada je neka važna situacija i fotografisala, tako da su te fotografije postale ilustracija za ono što priča, a ja sam pre nego što je ona to napisala pisao svoje pesme koje su bile takođe napisane na osnovu onoga što sam ja doživeo. Tako da su sada njeni tekstovi postali komentari tih pesama, tako da ja ne moram kao Miloš Crnjanski da pišem „Itaka i komentari” nego je te komentare napisala moja mati“, istakao je Bećković.
Naš poznati akademik je kazao da se raduje što je promocija organizovana u Nišu, rodnom mestu njegovih najboljih prijatelja Branka Miljkovića i Dušana Radovića.
„Kada sam objavio svoje prve pesme Branko Miljković je bio već čuveni pesnik, objavio je svoju prvu knjigu koja je dočekana salvama. On je meni kazao: „Pročitao sam one tvoje pesme, ti tamo nisi ništa slagao”. To su bile u „Studentu”, jedno dve, tri pesme, ali ja sam u svojim pesmamam slagao sve i mislio sve obrnuto od onoga što sam napisao. Branko je platio glavom da bi njegovi stihovi bili istiniti i oni su zazvučali drugačije kada je otišao, nego što su zvučali dok je bio tu. Bilo mu je stalo do istine”, rekao je Bećković.
