Matija Bećković - Vukotić Media

Matija Bećković rođen je 29. novembra (na dan Sv. Apostola Mateja) 1939. godine u Senti. Otac Vuk Bećković, oficir Jugoslovenske kraljevske vojske i majka Zorka, rođena Taušan, iz Kanjiže, živeli su u Senti, a Drugi svetski rat zatekao ih je u Novom Sadu, gde je pesnikov otac službovao u Petrovaradinskoj kasarni. Po kapitulaciji Jugoslovenske kraljevske vojske (1941), da bi izbegla zarobljeništvo, porodica odlazi na očevinu u selo Velje Duboko, Rovca, u Crnoj Gori.

Veran zakletvi, posle izbijanja građanskog rata, pesnikov otac postaje komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini u rodnom kraju, gotovo ne napuštajući Rovca. Na kraju rata, u kojem je izgubio četiri brata, „odstupio“ je i „nestao“ u 35. godini života.
Matija Bećković je od svoje druge do desete godine živeo u Veljem Dubokom, gde je završio osnovnu školu. Niže razrede gimnazije učio je u Kolašinu i Slavonskom Brodu, a višu gimnaziju s maturom u Valjevu. Na Filološki fakultet upisao se školske 1959/60. godine i od tada živi u Beogradu.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1983, a za redovnog 1991. godine.

Predsednik Udruženja književnika Srbije (1988–1992) i član Krunskog saveta od njegovog osnivanja (1992).

Objavio je sledeće knjige: Vera Pavladoljska (bibliofilsko izdanje R. Stevića Rasa), Metak lutalica, Tako je govorio Matija, O međuvremenu, Če – tragedija koja traje (sa Dušanom Radovićem), Reče mi jedan čoek, Međa Vuka Manitoga, Lele i kuku, Poeme, Služba Svetom Savi, Kaža, Čiji si ti mali, Dvadeset i jedna pesma (rukopisna zbirka), Nadkokot (bibliofilsko izdanje – crteži Mome Kapora), Bogojavljenje, Izabrane pesme i poeme, Moj pretpostavljeni je Gete (razgovori), Sabrane pesme u 6 knjiga, Ovo i ono, Ćeraćemo se još, Pokajnica, Hleba i jezika, Vera Pavladoljska, Poslušanja, Saslušanja, Kukavica (bibliofilsko izdanje – crteži Mome Kapora), Treća ruka, Neboš (ilustracije Jugoslava Vlahovića), Nisi ti više mali, Vera Pavladoljska (bibliofilsko izdanje slikara Dragana Stojkova, na srpskom, ruskom i italijanskom jeziku), Sabrane pesme u 9 knjiga, Izabrane pesme u 3 toma, Kad budem mlađi, Kad dođeš u bilo koji grad (na ruskom, engleskom, italijanskom i srpskom jeziku), Kad budem još mlađi, Sabrana dela u 12 knjiga, Tri poeme, Prahu oca poezije.

Za svoje pesništvo dobio je mnoge nagrade, među kojima: Milan Rakić, Oktobarska, Sedmojulska, Prosvetina, Nolitova, Bigzova, Zmajeva, Disovo proleće, Belovodska rozeta, Zlatni krst kneza Lazara, Ravnogorska, Stefan Mitrov Ljubiša, Odzivi Filipu Višnjiću, Jovan Dučić, Laza Kostić, Marko Miljanov, Rade Drainac, Vukove zadužbine, Desanka Maksimović, Njegoševa, Vukova, Andrićeva, Račanska povelja, Vladika Nikolaj.

Počasni je građanin Sente, Subotice i Prijedora.

O desetogodišnjici Krunskog saveta, prestolonaslednik Aleksandar odlikovao ga je ordenom Vitez Velikog Krsta ordena Belog orla.

Povodom 70 godina života, odlikovan je Ordenom Svetog Save.