Dragan Todorić, nekadašnji košarkaš Partizana i dugogodišnji funkciomner, objavio je biografsku knjigu „Crno na belo”, koja je juče promovisana u Beogradu. Na promociji su, uz prisustvo brojnih poznatih ličnosti iz sveta košarke, govorili legende crno-belih Dragan Kićanović, Žarko Zečević i Predrag Danilović, kao i izdavač Manojlo Vukotić.
– Napravili smo knjigu po poglavljima, Partizan je toliko veliki klub sa mnogo sjajnih igrača i trenera, ne bih mogao nešto posebno da izdvojim. Tek kada sam pogledao knjigu, sam shvatio da bih mogao da napišem još jednu. Ja neću sigurno, nadam se da će oni mlađi to raditi. Došli smo do pred kraj što se kažem – kazao je Todorić.
– Hvala Zeki što me je doveo u jedan veliki klub kao što je Partizan, hvala Kići što me je zaposlio u klubu kada sam prestao da igram, hvala Saši što me nije oterao kad je preuzeo klub, hvala mojim prijateljima Milanu i Ostoji koji su me smenili i omogućili mi da dočekam 50-tu godinu u Partizanu. Hvala svima – kazao je Todorić čije su reči u knjigu „Crno na belo” pretočili poznati sportski novinari Đorđe Matić i Milun Nešović.
– Lepo je biti u ovakvom društvu. Sam Toša mi je rekao da niko nije ni znao (za knjigu). On mi je rekao pre mesec dana… Sećanja, kao sećanja, nadiru. Treba biti i jak da sve to svariš i da se sećaš i lepih i teških trenutaka u životu. Kada mene neko pita, ja kažem pre sto godina jer ne mogu tačno da se setim kada je nešto bilo. Nekako, Toša i ja smo krenuli zajedno u ovaj svet, košarkaški. Imali smo po 14 godina kada smo se upoznali na košarkaškom terenu. I onda je to krenulo do današnjeg dana, kroz sport i kumstva… Onda smo zajedno ušli u kadetsku i juniorsku reprezentaciju Jugoslavije i Partizan. Kada smo se oženili, više smo proveli tokom desetak godina zajedno u sobi, nego sa suprugama. Bili smo cimeri, jeli zajedno… Što je najlepše od svega, i danas smo veliki, veliki prijatelji – poručio je slavni Dragan Kićanović.
I Žarko Zečević govorio je o knjizi, evocirajući uspomene na vreme kako je Todorić stigao u Partizan.
– Uđemo u neko dvorište i vidimo klinca kako prostire veš. Pitamo da li ovde stanuje Todorić, klinac kaže „da”. Gde je Toša? Pa on kaže – ja sam Toša. Posle taj mali svirnuo jedno 35 koševa i niko ne može da ga uhvati. Ni lasoom, a ne nečim drugim. Kažem: ipak je ovo igrač za Partizan. I tako Todorić dođe u Partizan. S obzirom da je i tada voleo da pravi kombinacije, napravio je dogovor sa Crvenom zvezdom. Trebalo ga je sačuvati nedelju dana dok ne počne prelazni rok, i šta će gde će, kod mene u stan. U to vreme moj otac je bio ministar policije i nikom nije padalo na pamet da dođe i proverava ko je u stanu. Jedino što nije napisao, da smo imali šarplaninca. Imao je zadatak svako jutro da ga šeta, ali samo u dvorištu. To je početak našeg prijateljstva i to što je obeležio celu epohu kao igrač i funkcioner. Izuzetna karijera i može da bude samo ponosan. Kao i njegova porodica.
Na promociji je govorio i Predrag Danilović, sada predsednik Košarkaškog saveza Srbije, ali i čovek koji je sa crno-belima osvojio trofej prvaka Evrope.
– To je čovek od kojeg sam ja učio, Toša je po mom dolasku bio već u klubu i to njegovo iskustvo je meni strašno pomoglo. Knjige me podsetila, nešto sam i čuo, a u nekim stvarima sam i sam učestvovao. Jedno lepo lagano štivo – kazao je Danilović.
Ostavi komentar