Na partijskom skupu koji se pretvorio u suđenje njenom bivšem mužu, Đilasovi kumovi i ratni drugovi ćutali su ili ga napadali, samo ga je Mitra branila kao lavica.
Prema rečima izdavača Manojla Vukotića, Mitra Mitrović spada u najistaknutije žene u političkoj i kulturnoj istoriji uopšte, a u komunističkom pokretu jedna je od najznačajnijih pojava.
Sociolog dr Aleksa Đilas osvrnuo se na Mitrin intelektualni i revolucionarni rad tridesetih godina prošlog veka, nazvavši svoj govor – „Pobunjena”. On je pričao o Mitrinom dolasku u Beograd, na studije, dobrom poznavanju klasika, naročito Zole i Tolstojevog „Vaskrsenja”, o procvatu socijalne književnosti, uticaju američkih pisaca od Sinklera Luja, preko Teodora Drajzera, do novinara i publiciste koji se prvi javio iz revolucionarne Rusije – Džona Rida.
– Kod mladih se u to vreme javlja kult knjige i spaja sa levim romantizmom – kazao je Đilas. – Organizovali su kružoke u kojima su žestoko sukobljavali mišljenja, trudili se da izoštre svoje političke ideje. Iako je u to vreme malo ruskih prevoda, oni, uz preterivanje, u SSSR-u vide put u bolju budućnost. Mitri počinju da se dopadaju feminističke ideje, čita „Žena i socijalizam” Augusta Bebela. U to vreme izbija španski građanski rat i demokratske snage ne dobijaju nijednu drugu pomoć, osim iz Moskve. Italija postaje sve više fašistička. Mlade revolucionare pogađalo je ono što se u Evropi događa, ali su ujedno ohrabreni jer su upravo to predviđali. Vverovali su da će na kraju pobediti revolucija.
Istoričarka književnosti dr Stanislava Barać naglasila je da se iz knjige odlično vidi kako je Mitra Mitrović izrasla sama kao politički subjekt, ali i kao deo jedne generacije. Kako se grupa žena okupljenih oko pobune protiv kraljeve diktature, tridesetih godina, pretvara u antifašističku zajednicu.
– Veliki je značaj časopisa „Žena danas”. U okviru antikapitalističkog pokreta razvija se feminizam. Ovo je ostavilo ogroman trag, pa je i danas sve više istraživačkih interpretativnih zajednica koje proučavaju njeno nasleđe – konstatovala je Stanislava Barać.
Istroričar prof. dr Hrvoje Klasić pozdravio je objavljivanje ove knjige budući da je, kako je kazao, danas malo knjiga o pratizanima, a još manje o partizankama.
– Ne smemo zaboraviti da je Mitra Mitrović živela u izuzetno patrijarhalnoj i konzervativnoj državi, u kojoj žene nisu imale pravo glasa, i gde je bilo izuzetno teško, u dvadesetim i tridesetim godinama, biti borac za ženska prava. Druga otežavajuća okolnost bila je ta što Mitra bira revolucionarni put. U to vreme, ako otkriju da ste komunista, sigurno idete u zatvor. Danas smo i komunizam i partizane sveli samo na zločine koji su počinjeni u to doba, zanemarujući ideje zbog kojih su ljudi poput Đilasa ili Mitre ulazili u pokrete da bi se borili ne bi li svima bilo bolje. I još su uzimali pušku u ruke u vreme kada većini Evropljana nije palo na pamet da ustanu protiv fašizma – naveo je Klasić.
I priređivač Veljko Stanić naglasio je koliko mu je drago jer je Mitra Mitrović posle pola veka opet čitana.
– Ona nije bila samo revolucionarka, nego i žena pera i kontemplacije. Ovo je knjiga njenih uspomena i o godinama borbe, ali i o godinama samoće i napuštenosti posle razlaza sa Partijom. Piše o drugovima, revolucionarnoj moći, porazu, izdaji, ljubavi sa Milovanom Đilasom. Od memoara je odvaja to što nije okrenuta opisivanju velikih događaja, već oscilira između autobiografije i kolektivne biografije. Ovo je Mitrin svojevrsni duhovni testament. Posle „otpisanih” vreme je za „povratak otipsanih” – zaključio je Stanić.
Ostavi komentar