Trideset hiljada sutona

Roman o sudbini čoveka koji je, kao i mnogi, napustio ovu zemlju u vreme komunizma, ne želeći da trpi bednu svakodnevnicu i stagnaciju društva, i otisuo se na “privremeni rad” u Nemačkoj. Iako lekar, u zemlji u kojoj se znanje i profesija poštuju i vrednuju, suočen je sa neprihvatanjem.

Zato je i ova priča puna ogorčenosti i patnje koji prate svako snalaženje u tuđini, usamljenosti, sentimentalnosti i nostalgije za domovinom. Ali, ovo je i priča o ljubavi i strasti, uspehu, o beskrajnim vidicima koje pruža odlazak.

Marićev roman prosto šokira iskrenošću i pravi je vodič za sve one koji će tim putem tek da krenu.

Izvod iz knjige

Da li je domovina jedino tamo gde su majka i naučeni govor koji je postao naš, lični i svoj, govor na kome se objašnjava i vređa, psuje, misli, sanja, šali i računa, govor na kome se gotovo sve može objasniti? Ili je tamo gde je naše prohujalo detinjstvo, gde su se prvi i rani tabui života upoznali sa previsokom cenom i kaznom za premijeru? Ili tamo gde su se desili oni kasniji, veći, a ipak nekažnjavani gresi? Ili je tamo gde su ostale vrhunske i uvredljive scene potajno filmovanog zrenja, sve tajne vruće mladosti? Ili je ona tamo gde se prošlost negovala u vidu tradicije i njenog čudnog smisla koji mnogo, malo ili ništa, ili, pak, sve znači? Možda su to grobovi predaka ili prve bajke doživljene vrelim srcem i punim tkivom? Možda su to prva istina, prvi bol koji se sa istinom rađa skoro paralelno, prva laž, ta drhtava, zbunjena i hrabra prva laž? Ili još mnogo, mnogo važnije, što nas najtrajnije seče i ostaje – prva ljubav? Ili je to ono dvorište u kome misli ne odvode telo u zatvor i progonstvo, ili baš upravo odvode? Gde se i pustinja idealizuje? Gde se u drugima prepoznaje svoja krv? Gde ljudi sa osmehom jedni drugima požele Laku noć i Dobro jutro? Gde je sunce poznanik i prijatelj sa nebom pripitomljenim za tren i našom nemirnom decom? Ili je tamo gde su geni očeva i majki pobedili nostalgiju za izgubljenim, svim izgubljenim i nenađenim, čega je premnogo bilo, pa se posumnjalo u raj? Gde se vekovima živi u skladu sa zavičajem i njegovim hirovima, uz pradavno potpisani pakt o podnošljivosti sa klimom, vetrovima i injem? Gde se pored dukata, ledina i vinograda nasledi i poetika i pogled na svet? Gde je sve lako, spontano i prirodno i ima svoju svrhu i razlog? Gde su lokalni demoni potopljeni, pripitomljeni i ćute, a zli i dobri duhovi igraju karte? Gde se ljudi razumevaju uz nemuštu saglasnost pogleda samo? Gde si se sakrila i pobegla, domovino?