I vremenu se zaturio trag

Ovo je skup od petnaestak „otvorenih i zatvorenih” pisama koje je poznati pisac Petar Sarić, dobitnik nagrade „Meša Selimović”, uputio raznim ličnostima i institucijama.

Predočavajući i slikajući dramatično stanje na Kosovu i Metohiji, posebno među Srbima, pisma je, između ostalih, uputio Džordžu Bušu, Bernaru Kušneru, vladici Amfilohiju, Dobrici Ćosiću, Vojislavu Koštunici, i drugima. U tom sledu pisama, dugom više od tri decenije, veoma je vidljiva drama Srba na Kosovu i Metohiji.

Sarić je u pismima, iznosio primere, slučajeve, albanskih zlodela nad srpskim življem, gašenje institucija, progon, obespravljenost i naslućivao i nagoveštavao šta će se zbiti jednog dana na „svetoj zemlji“. I to se, na žalost, i dogodilo.

Akademik Matija Bećković, u predgovoru za ovu knjigu, kaže da je Sarić ova pisma „datumirao i obestraničavao i razašljao i tamo gde nisu upućivana i onima kojima nisu bila namenjena”.

Kroz ovu knjigu, koja se, kao što kaže Bećković, pisala sama, pisma će stići na kućne adrese i današnjim čitaocima i „nekom dalekom pokolenju”.

Sarićevo delo je specifično kao i njegov život, jer je on izabrao da ostane na Šar planini, u opštini Štrpce, jednoj od srpskih enklava u južnoj pokrajini. U tim teškim okolnostima nastaju i njegova dela, koja nose pečat te usamljenosti, čemera, neizvesnosti i neprestane bitke za opstanak.

Ova knjiga je, istovremeno, i otvoreno pismo da se, makar malo više, otrezne i zabrinu svi oni koji misle dobro svom narodu na Kosovu i Metohiji.