Ljubomir Simović je rođen 2. decembra 1935. godine u Užicu. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik.
Simović je objavio više pesničkih knjiga: Slovenske elegije (1958), Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi (1967), Uoči trećih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za morem (1982), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983), Istočnice (1983), Gornji grad (1990), Igla i konac (1992), Ljuska od jajeta (1998), Tačka (2004) i Planeta Dunav (2009).
Simović je napisao četiri drame: Hasanaginica (1973), Čudo u „Šarganu“ (1974), Putujuće pozorište Šopalović (1985) i Boj na Kosovu (prva verzija 1988, druga 2002, štampana 2003, s „Napomenama o drugoj verziji“). Napisao je i roman-hroniku Užice sa vranama, koji je od 1996, kada je prvi put štampan, dosad doživeo pet izdanja. Napisao je i dnevnik snova Snevnik (1998), knjigu eseja o srpskim pesnicima Duplo dno (1983), koja je u svakom od sledećih izdanja (1991, 2001) dopunjavana novim tekstovima, sve dok u najnovijem izdanju (2008) nije, kao knjiga „eseja o srpskim pesnicima i dramskim piscima“, daleko nadrasla prvobitnu zamisao. Simović je napisao i knjigu eseja o slikarima i vajarima, Čitanje slika (2006), koja je, u izdanju 2008, takođe dopunjena novim tekstovima. Po ovoj knjizi je na RTS-u, 2014, snimljena i TV serija.
Posebno mesto u Simovićevom stvaralaštvu zauzima sedam knjiga intervjua, članaka, dnevnika, analiza i komentara onoga što se događalo na teritoriji Jugoslavije i Srbije krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka, sve do naših dana: Kovačnica na Čakovini (prvo izdanje 1990), Galop na puževima (1994), Novi galop na puževima (1999), dnevnik vođen za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine, Guske u magli (2005), Obećana zemlja (2007), „Titanik“ u akvarijumu (2013) i Žabe u redu pred potkivačnicom (2016), Odbrana Beograda (2020).
Po prvoj verziji drame Boj na Kosovu, 1989, snimljen je film, u režiji Zdravka Šotre.
Pesme i drame su mu prevođene i štampane na mnogim jezicima, bilo u posebnim knjigama, bilo u književnim i pozorišnim antologijama, zbornicima i časopisima.
Petnaestog decembra 1988. Simović je izabran za dopisnog, a 2. oktobra 1994. godine za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Za svoja dela Simović je dobio brojne književne i pozorišne nagrade.
Od istog autora
Comments are closed