Jelisaveta Karađorđević

Jelisaveta Karađorđević (Beograd, 7. april 1936.) jedina je ćerka kneza Pavla Karađorđevića i kneginje Olge od Grčke i Danske.

Početkom marta 1941. zamenila je starijeg brata na čelu Odbora dece „Srpske majke“, a pre kraja meseca, nakon Martovskog puča, našla se sa ocem i ostatkom porodice u izgnanstvu.

Imala je dvojcu starije braće kneza Aleksandara i kneza Nikolu. U srodstvu je sa španskom kraljicom Sofijom i Čarlsom, princom od Velsa. Kneginja Jelisaveta je Karađorđev potomak po mlađoj liniji i dalji naslednik britanskog prestola.

Kneginja je bila udata za Hauarda Oksenberga, sa kojim ima dve ćerke: Katarinu i Kristinu. Sa drugim mužem, Nilom Roksburgom Balforom ima sina Nikolasa. Treći brak je sa dr Manuelom Elijasom, nekadašnjim premijerom Perua. Između dva braka, 1974, kneginja je bila verena za britanskog glumca Ričarda Bartona.

Kneginja Jelisaveta se školovala u Južnoj Africi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Švajcarskoj i diplomirala istoriju lepih umetnosti u Parizu. Govori engleski, francuski, španski, italijanski i srpski jezik, a državljanka je Srbije.

Kneginja je bila posebno angažovana na uspostavljanju mira među zavađenim narodima bivše Jugoslavije, a na prve znake da će doći do nemira reagovala je oglasivši se u Evropi i Americi. Protiv NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. digla je svoj glas i pismom se obratila američkom kongresmenu Džejmsu Sekstonu.

Na predsedničkim izborima u Srbiji 2004, kandidovala se za predsednika uprkos protivljenju prestolonaslednika Aleksandra i osvojila 2,01% glasova.

Živi u Beogradu.