Predrag J. Marković rođen je 1965. godine u Beogradu. Direktor je Instituta za savremenu istoriju.
Doktorirao je 1995. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dobitnik je više međunarodnih stipendija (Sasakawa stipendija za najbolje postdiplomce Beogradskog univerziteta, stipendija SSEES University of London, DAAD, Roman von Herzog, Humboldt, Collegium Budapest).
Napisao je nekoliko knjiga, među kojima: Beograd i Evropa 1918–1941 (1992), Beograd između Istoka i Zapada (1996); Ethnic Stereotypes: ubiquitous, local, or migrating phenomena? – The Serbian-Albanian Case (2003, 2004); Kosovo. Prošlost, Pamćenje, Stvarnost (koautor sa Momčilom Pavlovićem, 2006), Trajnost i promena. Društvena istorija socijalizma i postsocijalizma u Jugoslaviji i Srbiji (2007, 2012); Tito: pogovor (koautor sa Vladimirom Kecmanovićem, 2012); Lišće i prašina (2012); A Step ahead of time – 125 years of Siemens in Serbia (koautor sa Danilom Šarencem i Čedomirom Antićem, 2012); Tito: kratka biografija (2015); Alternativna istorija Srbije (koautor sa Čedomirom Antićem, 2016); Istorijske (ne)prilike. Iskustva prošlosti u tumačenju sadašnjosti (2018); Novi srpski istorijski atlas (koautor sa Čedomirem Antićem i Ivanom Matejićem, 2022).
Držao je predavanja na mnogim stranim univerzitetima (Kolumbija, Harvard, Slobodni univerzitet Berlin). U Srbiji i je angažovan kao gostujući profesor na više fakulteta od 2005. godine, najviše na Fakultetu za medije i komunikacije Singidunum, gde drži nekoliko predmeta na katedri za istoriju medija i kulture. Bio je saradnik ili regionalni koordinator na više međunarodnih projekata.
Dobitnik je Sretenjskog odreda prvog stepena, Vukove nagrade za doprinos kulturi Srbije i „Zlatni beočug“ za doprinos kulturi Beograda. Od 1987. godine učestvovao je kao autor i stručni saradnik u stvaranju velikog broja obrazovnih televizijskih i radijskih emisija. Autor je nekoliko stotina kviz emisija.
Osim knjiga, napisao stotinak naučnih radova, od kojih je skoro polovina objavljena u inostranstvu, uglavnom na engleskom i nemačkom, kao i više desetina novinskih članaka i eseja. U svojim knjigama se bavio pretežno istorijom društva i kulture u 20. veku. Prema podacima Google Academic i Web of Science pretraživača jedan je od najcitiranijih srpskih istoričara.
Od istog autora
Državni neprijatelji
Comments are closed