Dragoš Kalajić (22. februar 1943 – 22. jul 2005, u Beogradu) – slikar, književnik, novinar, filozof, urednik, likovni kritičar… Radoznali duh “Poslednjeg Evropljanina”, neuporediva erudicija i ogromna stvaralačka energija, učinili su Dragoša Kalajića jedinstvenim misliocem, neumornim istraživačim istine, duhovnim aristokratom.
Studije umetnosti završio je u Rimu, na Accademia di Belle Arti, 1965. godine. Živeo je i radio u Beogradu i Rimu. Bio je član Udruženja likovnih umetnika Srbije, Udruženja književnika Srbije i Saveza pisaca Rusije. Kao slikar, potpisujući svoja dela sa „Drago“, izlagao je na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a njegovo slikarstvo ušlo je u niz antologija savremene umetnosti XX veka. Kao likovni kritičar, ostavio je veliki broj prikaza, tekstova, sarađivao sa mnogim umetnicima, stvarajući „Beogradski pogled na svet“, organizujući izložbe, skupove i smotre savremene umetnosti. Ostvario je brojne autorske priloge o pojavama u domenu kulture za Kulturno-umetnički program RTS-a, kao i osam jednočasovnih TV ogleda o modernoj umetnosti „Ogledalo XX veka“, u kojima su emitovani i njegovi razgovori sa nizom stvaralaca od Đorđa de Kirika do Roberta Raušenberga. Ostao je upamćen i kao autor oko 60 jednočasovnih emisija „Mon Blan“, tokom 1997-1998, za Televiziju „Palma“.
Tokom sedamdesetih godina XX veka, Dragoš Kalajić je bio urednik časopisa „Delo“. Objavljivao je u velikom broju dnevnih, nedeljnih, domaćih i stranih, te stručnih glasila. U periodu 1980-1988, uređivao je tri biblioteke u NIRO „Književne novine“ (Kristali, Istok-Zapad i Superroman). Dobitnik je više nagrada za novinske tekstove, oglede, publicistiku, ali i za književni rad. Među najpoznatijim delima Dragoša Kalajića su knjige „Krševina“, „Kosmotvorac“, „Srpska deca carstva“, „Poslednji Evropljanin“, „Rusija ustaje“, „Izdana Evropa“. Iza Dragoša Kalajića ostalo je i mnogo toga neobjavljenog, nedostupnog javnosti i neiščitanog.
Od istog autora
Olja
Comments are closed