Aleksandar Tijanić

Aleksandar Tijanić (1949, Đakovica – 2013, Beograd) bio je jedan od najznačajnijih srpskih novinara, publicista, dugogodišnji generalni direktor Radio-televizije Srbije.

Mladost je proveo u Podujevu i Prištini. Upisao je žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Kao student, na inicijativu profesora Sergija Lukača, pozvan je da sarađuje u Ninu, gde je započeo profesionalnu karijeru.

Krajem 1970. piše za izdanja Politike, prvo za Auto svet, potom u Ninu postaje urednik. Sredinom 1980. izabran je za glavnog urednika časopisa Intervju. Potom sarađuje i sa zagrebačkim nedeljnicima Start i Danas, kao i sa splitskom Nedjeljnom dalmacijom, gde se istakao svojom kolumnom „En passant“, u kojoj je kritički komentarisao tadašnji komunistički režim i predstojeći raspad SFRJ. Zbog toga je dobio ironičan nadimak „gigant hrvatskog novinarstva“. U to vreme objavljivao je političke kolumne i u ljubljanskoj Mladini i sarajevskom Oslobođenju. Bio je jedan od novinara, koji su 1991. godine vodili kultnu JUTEL-ovu emisiju „Umijeće življenja“ u sarajevskom teatru Obala.

Po izbijanju rata u Bosni i Hercegovini, 1991. godine, jedno vreme uređuje Sportski žurnal, a posle osnivanja Televizije Politika njen je prvi direktor (1993-1994) i potom prvi direktor novoosnovane BK televizije (1994-1996).2015, na drugu godišnjicu njegove smrti.

Posle Dejtonskog sporazuma, 1996. godine, izabran je za ministra informisanja u vladi Mirka Marjanovića, ali je posle šest meseci podneo ostavku.2015, na drugu godišnjicu njegove smrti.